О књизи: 1968 / „Сунце већ неприметно пада према заласку, небо постаје хладније, разведра се, и невероватном оштрином сијају непомични облаци са у њему се види ледена прашина. Иза језера, иза шуме, пролази електрични воз, до нас јасно допире тупи, ливени звекет његових точкова, изненадни звиждук, тих, чак као груб; и ови звуци лебде над језером, слабе, али не нестају... И мислим, зашто ми је жао што се завршава овај јунски дан? Било је много, много дивних дана, пола живота је проживело, све сам видео, и време је да се навикнем, смирим се, али жао ми је. Штета, као да је овај дан посебан, као да се догодило нешто важно, као да таквих дана није било и никада се више неће поновити.“ У књизи су и већ познате приче „Пикет 200“, „Кокурки“, „Пола куће“ итд..